Vri­jed­ni rad­nik hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja i ma­sli­nar Fi­lip Jo­vo­vić Pi­po, po­vo­dom 15 go­di­na pro­jek­ta „Om­nia vi­ta ex ma­re” uru­čio je Me­di­te­ran­skom cen­tru fo­to­gra­fi­je pri­go­dan dar, svo­je umjet­nič­ko dje­lo u ma­sli­no­vom dr­ve­tu – bar­ku sa je­drom.
Pi­po ka­že da je ma­sli­na nje­go­va in­spi­ra­ci­ja.
– Vje­šti­nu za­na­ta i umjet­nič­ka svoj­stva ob­ra­de dr­ve­ta na­sli­je­dio sam od oca Ja­ko­va, sto­la­ra, i sli­je­pog stri­ca Mar­ka, či­je je umi­je­će iza­zi­va­lo di­vlje­nje – ka­zao je Jo­vo­vić.
Na toj li­je­poj pa­žnji za­hva­lio je Lju­bo Ka­ra­ni­kić, pot­pred­sjed­nik Me­di­te­ran­skog cen­tra fo­to­gra­fi­je, ko­ji je u sta­ro­bar­skoj ko­no­bi „Spi­lja” tim po­vo­dom pri­re­dio i pri­go­dan kok­tel.
Fi­lip Jo­vo­vić je iz na­se­lja Gre­tva u Sta­rom Ba­ru. Po­znat je kao čo­vjek či­je vri­jed­ne ru­ke pra­ve div­ne pred­me­te od ma­sli­no­vog dr­ve­ta.  Po­pu­lar­ni Pi­po svo­je ru­ko­tvo­ri­ne iz­la­že na saj­mo­vi­ma su­ve­ni­ra i do­ma­ćih pro­iz­vo­da, od bar­skog „Lje­ta sa zvi­je­zda­ma” do pod­go­rič­kog „Ba­za­ra”. Sve na nje­go­vim štan­do­vi­ma je od ma­sli­ne do­ma­će sor­te žu­ti­ca – od ma­sli­no­vog ulja do ze­le­nih i cr­nih ma­sli­na i su­ve­ni­ra po na­rudž­bi.
U ra­di­o­ni­ci svo­je ku­će u Gre­tvi Fi­lip od ma­sli­no­vog dr­ve­ta pra­vi  gra­vu­re Sta­rog gra­da i Cr­ne Go­re, zdje­li­ce za sit­ne stva­ri, pod­me­ta­če, če­po­ve, ko­pi­je sta­rih mli­no­va u mi­ni­ja­tu­ri, ča­sov­ni­ke...  Ti­me je po­čeo da se ba­vi ka­da je u biv­šoj fir­mi „Ru­mi­ja­trans” ostao bez po­sla, pa se si­lom pri­li­ka oku­šao u kuć­noj ra­di­no­sti.
Go­di­na­ma je bio na bi­rou ra­da, bez po­sla, a on­da mu je uz pred­u­zet­nič­ki duh pro­ra­dio i po­ro­dič­ni gen. Nje­gov otac bio je sto­lar, a stric je pra­vio kor­pe, pa je od ma­lih no­gu na­u­čio da ra­di sa dr­ve­tom. Na ima­nju ima­ju sta­ri ma­sli­njak, ta­ko da je si­ro­vi­ne za rad bi­lo na­pre­tek.
– Na na­šem po­ro­dič­nom ima­nju ima 70 sta­ba­la ma­sli­ne. Za rad  ko­ri­stim sa­mo osu­še­ne gra­ne i pa­nje­ve. Do sa­da sam na­pra­vio vi­še od 50 raz­li­či­tih mo­de­la su­ve­ni­ra. Tra­di­ci­o­nal­no ih iz­la­žem i na sta­ro­bar­skoj „Ma­sli­ni­ja­di”, gdje sam do­bi­jao na­gra­de za naj­ljep­ši štand – ka­že on.
Jo­vo­vić se raz­li­ku­je od dru­gih ma­sli­na­ra po li­ke­ru od cr­nih ma­sli­na, ko­ji sa­da sa­mo on u Cr­noj Go­ri pro­iz­vo­di. To je slat­ko-gor­ko pi­će ko­je se pa­ku­je is­klju­či­vo u ma­lim bo­či­ca­ma.
– Mo­ja fa­mi­li­ja je to pa­ten­ti­ra­la, ob­no­vio sam pro­iz­vod­nju pri­je tri go­di­ne, a mo­ja ba­ba mi je ka­za­la da su Jo­vo­vi­ći to pra­vi­li još pri­je nje – ka­že Jo­vo­vić.
D.S.